HAG doneo odluku: Karadžić proglašen krivim za Srebrnicu, oslobođen optužbi za Bratunac, Zvornik…

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu osudilo je na doživotni zatvor prvog predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Ovom odlukom preinačena je prvostepena presuda Tribunala u Hagu kojom je u martu 2016. godine bio osuđen na 40 godina. Iako je odbacilo mahom sve žalbene navode, i tužilaštva i odbrane, žalbeno veće smatra da kazna od 40 godina nije bila adektavna. 

– Žalbeno veće je saglasno sa Tužilaštvom da je kazna od 40 neadekvatna s obzirom na težinu Karadžićevih krivičnih dela, kao i da je kazna pretresnog veća nerazumna i nepravična – rekao je u obrazloženju odluke predsednik Žalbenog veća sudija Van Josen iz Danske.

On je dodao da je pretresno veće pogrešilo kada je izreklo kaznu od 40 godina. Karadžić je ponovo osuđen za 10 od 11 tačaka optužnice.  Žalbeno veće Mehanizma u Hagu potvrdilo je da Radovan Karadžić (73) nije kriv za genocid nad muslimanskim stanovništvom u sedam opština BIH u periodu od 1992. do 1995.  Ovom odlukom potvrdilo je prvostepenu presudu u delu kojim je po ovoj, prvoj i jedinoj od 11 tačaka optužnice bio oslobođen od optužbi.

Žalbeno veće smatra da je sudsko veće, koje je izreklo prvostepenu presudu pravilno zaključilo da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da jesu počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Osim jednog delimično usvojenog zahteva (broj 31) Karadžića, svi ostali navodi iz žalbe su odbijeni, pored ostalog i onaj kojim je osporavao pravičnost suđenja.

Prema stavu žalbenog veća odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kai ni za “terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH”, rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.  Veće je, kako je dodao, utvrdilo da je Karadžić znao i za ubistva u julu 1995, nakon pada Srebrenice.

– Žalbeno veće nije našlo greške u rezonovanju prvostepenih sudija u vezi s progonom Bošnjaka s područja Srebrenice – naveo je sudija Van Josen.

Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa područja Srebrenice, a kasnije ubistvima muškaraca i dečaka, podsetio je sudija. Takođe nije dokazao da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine, dodao je sudija.

– Karadžićevi navodi da je on proglašen odgovornim za to, samo zato što je predsednik suda neuverljiv – preneo je sudija Van Josen.

– Prema stavu Žalbenog veća, odbrana nije uspela da dokaže ni da je veće donelo pogrešne zaključke u presudi u kojoj je osuđen za zločine u 20 bosanskih mesta – rekao je predsednik Žalbenog veća.

Govoreći o uzimanju pripadnika UNPROFOR-a za taoce 1995. godine, žalbeno veće je smatra da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN-a zakonito privedeno. Presudu je čitao predsednik Žalbenog veća portugalski sudija Ivo Nelson de Kaires Batista Rosa.

Ostali članovi veća koji su učestvovali u donošenju ove odluke su sudije Vilijam Sekule iz Tanzanije, Vang Joensen iz Danske, Hoze Solaes iz Španije i Grasijela Santana iz Urugvaja.

Karadžića je u martu 2016. godine sudsko veće Haškog tribunala osudilo na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.  Žalbeno veće Mehanizma sada može tu presudu da potvrdi ili da je preinači u vidu smanjenja kazne ili povećenja na kaznu doživotnog zatvora.

Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice – za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali osuđen je za ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

Prve reči Karadžića nakon presude, pogledajte OVDE

Izvor:Pravda/Agencije