Share

Srpski proizvođači duplirali površine pod uljanom repicom

BEOGRAD – Pšenicom je posejano više od 600.000 hektara, a uljanom repicom oko 70.000 hektara, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine, poručuju poljoprivredni stručnjaci. Oni ukazuju i na činjenicu da je ovakva setvena struktura, zapravo, svojevrsna reakcija poljoprivrednih proizvođača na sušu koja ih je pogodila prošle sezone. Ratari su se sada u većem procentu opredelili za kulture koje ranije, odnosno pre velikih letnjih vrućina, dospevaju za kosidbu i ostvaruju pristojnu cenu na tržištu.

– Posebno je zanimljivo da je uljanom repicom zasejano duplo više obradivih površina. Više je argumenata na starni uljane repice. Osim pristojne cena, dospeva za kosidbu dvadesetak dana pre najvećih letnjih vrućina, a čak mesec i po dana ranije nego u državama Srednje i Zapadne Evrope, kao i u nekim susednim zemljama. To našim proizvođačima osigurava sigurno tržište, kako domaće, tako i inostrano. Ovo je utoliko značajnije imajući u vidu neizvesnost u vezi sa suncokretom, kao posledicu krize u Agrokoru – stav je Dragana Reljina, menadžera kompanije Agrosava.

Prema oceni Novice Mladenova, stručnjaka iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, stanje pšenice je dobro.

– Setva je obavljena u povoljnim vremenskim uslovima. Moglo bi se reći da je jesenja kiša išla na ruku ratarima a vremenske prilike su sve do sada pogodovale razvoju biljaka. Podaci govore da su sve vrste žitarica zasejane u većim količinama nego lane. Takva je situacija i sa ječmom koji je zasejan na oko 80.000 hektara. To su dobre strane proizvodnje a ono što bi mogao biti problem je slabija upotreba osnovnog đubriva, zbog mera štednje. Drugi problem je deficit vlage, ali i blaga zima koja nosi rizik od patogena i glodara – upozorava Mladenov.

Na terenu proizvođači se suočavaju sa brojim izazovima a najveći od njih je variranje prinosa, navode stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Najveći problem u proizvodnji strnih žita je variranje prinosa a razlog tome su klimatske promene, kojem je izložen ovaj region. U tom kontekstu posmatrano veoma je važna pravilna primena agrotehničkih mera. To praktično znači da je za ozimu pšenicu neophodno uraditi prihranjivanje u februaru i martu, uz obaveznu analizu zemljišta, dok setvi jarih useva prethodi uzorkovanje zemljišta. Treba obratiti pažnju i na zimske padavine, odnosno izvršiti korekciju gustine useva na osnovu položaja azota u zemljištu i zimskih padavina – savet je Gorana Jaćimović, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Setvena struktura

600.000 hektara – pšenica

70.000 hektara – uljana repica

80.000 hektara – ječam

Pored agrotehničkih mera, koje podrazumevaju obradu, đubrenje, pravilan izbor sortimenta i zaštitu bilja, važno je i pravilno ukloniti žetvene ostatke, kako se ne bi narušavao kvalitet zemljišta.

– Mora se prestati sa lošom praksom paljenja žetvenih ostataka, jer to znači gubitak organske materije u zemljištu. Naročito je izuzetno štetno, i to ne samo po zemljište, već i po životnu sredinu, spaljivanje slame, žetvenih ostataka, i kukurozovine. Time se uništavaju korisni mikroorganizmi, gubi se organska materija, sagoreva humus. Odnošenjem hranjivih materija iz bilo kog razloga, da li za ogrev ili neke druge namene, utiče se na fizičko hemijske osobine zemljišta, strukturu, poroznost – kaže Jaćimović i naglašava da žetvene ostatke treba zaoravati i tako sačuvati plodnost zemljišta.

Za podsticaje agraru 27 milijardi dinara

Sudeći prema najavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, za podsticaje u poljoprivredi će ove godine biti izdvojeno 27 milijardi dinara. On je na savetovanju “Dobar dan, domaćine”, održanom 17. i 18. januara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, precizirao da je kroz mere za ruralni razvoj biti plasirano 5,2 milijarde dinara, “dok ukupni podsticaji u poljoprivredi i preradi iznose 27 milijardi dinara, što je više od polovine agrarnog budžeta. Osim na sredstva iz budžeta, proizvođači mogu da računaju i na oko 50 miliona evra iz IPARD fonda”, naveo je ministar Nedimović.

Prihrana pšenice

– Optimalno vreme za prihranjivanje pšenice je u periodu od 10. februara do 5. marta, u zavisnosti od vremena setve. Ranije zasejani i dobro razvijeni usevi imaju veću potrebu za azotom. Međutim, zbog relativno visokih prosečnih količina azota u zemljištu ove godine, treba biti obazriv. Preciznije rečeno, kod useva bez simptoma gladovanja ne treba žuriti sa prihranom. Osim toga, ukoliko je predviđena doza azota za prihranjivanje niža od 60 kilograma, potrebno je uraditi samo jednu prihranu. U slučaju većeg nedostatka azota u zemljištu, prihranu treba podeliti u dve doze, odnosno u prvoj prihrani primeniti oko 70 odsto od obračunate količine, a u drugom (korektivnom) prihranjivanju upotrebiti preostalu količinu. Prilikom odabira vrste mineralnih đubriva važno je obratiti pažnju na PH vrednost zemljišta. Na neutralnim i blago alkalnim zemljištima prednost treba dati đubrivima An i Urea, dok na onim kiselijim valjalo bi primeniti Kan – objašnjava za Danas Goran Jaćimović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.