Share

NAUČNICI TVRDE: Ljudi su društveniji od majmuna samo zbog hemije u mozgu

Naučnicima jasnije zašto su ljudi društveniji od majmuna – Dopamin! | Pixabay

SAJENS DAJREKT – Ljudi su vrhunske društvene životinje, sa sposobnošću da se spajaju sa prijateljima, komuniciraju putem jezika i razgovaraju sa strancima u prepunom autobusu. (Stavite šimpanze u istu situaciju, a većina ne bi mogla podneti autobus). Nova studija pokazuje da je evolucija naše jedinstvene društvene inteligencije možda započela kao jednostavno pitanje hemije mozga.

Neuroanatomisti su decenijama pokušavali da pronađu velike razlike između mozga ljudi i drugih primata, pored očigledne veličine mozga. Ljudski mozak je morao reorganizovati svoju hemiju i konekcije, jer su rani ljudski preci počeli da hodaju uspravno, koriste alate i razvijaju složenije društvene mreže od 6 miliona do 2 miliona godina – mnogo pre nego što je počeo da se uvećava pre 1.8 miliona godina, prema hipotezi koju je 1960. godine predložio fizički antropolog Ralf Holovej (Ralph Holloway) sa Univerziteta Kolumbia. Ali neurotransmiteri nisu sačuvani u drevnim lobanjima, pa kako da ih prepoznamo?

Jedan od načina je tražiti ključne razlike u neurohemiji između ljudi i drugih primata koji žive danas. Meri En Raganti (Mary Ann Raghanti), biološki antropolog na Kent State Univerziteta u Ohaju, i kolege dobili su uzorke tkiva iz banaka mozgova i zooloških vrtova 38 osoba od šest vrsta koje su umrle od prirodnih uzroka: ljudi, tupirani kapucini, makakiji svinjolikog repa, maslinasti babuni, gorile i šimpanze.

Oni su rezali segmente bazalnih ganglija-klastera nervnih ćelija i vlakana u regionu u osnovi mozga poznatog kao striatum, koji je neka vrsta baze koja prenosi signale iz različitih delova mozga za pokret, učenje i socijalno ponašanje. Ovi delovi su obojeni ovim hemikalijama koje reaguju na različite vrste neurotransmitera, uključujući dopamin, serotonin i neuropeptid Y – koji su povezani sa osetljivošću na društvene znake i kooperativno ponašanje. Zatim su analizirali rezove za merenje različitih nivoa neurotransmitera koji su oslobođeni kada su primati živi.

U poređenju sa drugim primatima, i ljudi i veliki majmuni su imali povišene nivoe serotonina i neuropeptida Y, u bazalnoj gangliji. Međutim, u skladu sa još jednom nedavnom studijom o ekspresiji gena, ljudi su imali dramatično više dopamina u njihovoj striatumu nego majmuni, izveštavaju danas u Zborniku Nacionalne akademije nauka. Ljudi su takođe imali manje acetilholina, neurohemikalije vezane za dominantno i teritorijalno ponašanje, nego gorile ili šimpanze. Kombinacija “je ključna razlika koja određuje ljude od svih drugih vrsta”, kaže Raganti.

Ove razlike u neurohemiji možda su pokrenule i druge evolucione promene, kao što je razvoj monogamije i jezika kod ljudi, teorizuje paleoantropolog sa Kent Stejta Oven Lavdžoj (Owen Lovejoy) koautor. Predlaže novu “neurohemičku hipotezu o poreklu hominida”, u kojoj su se žene više srodile sa muškarcima koji su bili prijateljskije raspoloženi, ali nisu previše agresivni. A muškarci koji su dobro sarađivali sa drugim muškarcima možda su bili uspešniji lovci i čuvari. S obzirom na to da su čovekovi preci bolje sarađivali, oni su delili među sobom znanje i iskustvo za izradu alata i na kraju razvijen jezik – sve u petlji povratne sprege koje su doprinele povećanju nivoa dopamina. “Saradnja izaziva zavisnost”, kaže Raganti.

I šimpanze se smeju | Pixabay

Lovedžoj misli da su ove neurohemijske promene već postojale pre više od 4.4 miliona godina, kada je Ardipithecus ramidus, rani član ljudske porodice, živeo u Etiopiji. U poređenju sa šimpanzama, koji pokazuju velike kanine kada se agresivno razmeću, kod muškaraci A. ramidus kanini su umanjeni. To je značilo da kada su se smejali – kao I današnji muškarci – verovatno su time davali znak da su spremni da sarađuju, kaže Lavdžoj.

Međutim, to je veliki skok koji dokazuje da su viši nivoi dopamina promenili evoluciju ljudskog društvenog ponašanja. Neurohemija mozga je tako složena, a dopamin je uključen u toliko funkcija da je teško znati zašto je prirodna selekcija favorizovala veće dopaminske nivoe – ili čak i da li je to bio neželjeni efekat neke druge adaptacije, kaže evolucioni genetičar Volfgang Enard (Wolfgang Enard) sa Ludvig Maksimilian Univerziteta u Minhenu u Nemačkoj. Ali on kaže da je ovo teško istraživanje u pravcu kvantifikovanja razlika u neurohemiji među primatima jako važno, posebno zato što istraživači proučavaju razlike u ekspresiji gena u mozgu.

(Izvor: Science Direct)