Share

Za zdravlje planete najviše mari Grčka, a najmanje BiH

Po zaštiti životne sredine većine zemalja Balkana se nalaze u sredini najnovijeg spiska od 180 zemalja. Međutim, istraživanje objavljeno u utorak pokazuje da je Bosna i Hercegovina jedna od zemalja koje najmanje mare za ekologiju na svetu.

Indeks efikasnosti zaštite životne sredine iz 2018. godine (EPI) nalazi da je kvalitet vazduha vodeća ekološka pretnja javnom zdravlju. Sada već dvadeset godina ovaj dvogodišnji izvještaj izrađuju istraživači na univerzitetima Jejl I Kolumbia u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom u Davosu. Deseti izveštaj EPI rangira 180 zemalja na 24 pokazatelja učinka u 10 kategorija koje pokrivaju zdravlje životne sredine i vitalnost ekosistema. Švajcarska je lider u održivom razvoju, a slede Francuska, Danska, Malta i Švedska.

Od zemalja regiona Grčka je najbolje rangirana kao 22. po indeksu efikasnosti zaštite životne sredine (EPI), a slede Bugarska (30.), Slovenija (34.), Albanija (40.), Hrvatska (41.), Mađarska (43.), Rumunija (45.), Crna Gora (65.), Makedonija (68.), Srbija (84.), Turska (108.), Bosna i Hercegovina (158.).

Švajcarska vrhunska pozicija odražava snažne performanse u većini pitanja, posebno po pitanju kvaliteta vazduha i zaštite klime. Generalno gledano, visoko rangirane zemlje pokazuju dugoročnu brigu za zaštitu javnog zdravlja, očuvanje prirodnih resursa i izbacivanje gasova koji stvaraju efekat staklene baste iz ekonomske aktivnosti.

Indija i Bangladeš sun a samom dnu liste, sa Burundijem, Demokratskom Republikom Kongo i Nepalom u prvih pet. Nizak broj EPI indikacija ukazuje na potrebu za nacionalnim naporima održivosti na brojnim frontovima, posebno na čišćenju kvaliteta vazduha, zaštiti biodiverziteta i smanjenju emisija stakleničkih plinova, rekli su istraživači. Neke od najniže rangiranih zemalja se suočavaju sa širim izazovima, kao što su građanski nemiri, ali niske ocene za druge mogu se pripisati slabom upravljanju, napominju.

Sjedinjene Države su 27. na EPI 2018. godine, sa jakim ocenama po pitanju nekih pitanja, kao što su sanacija i kvalitet vazduha, ali slabim učincima po drugim pitanjima, uključujući smanjivanje šuma i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ovo rangiranje stavlja SAD u pozadinu industrijalizovanih nacija, iza Francuske (2.), Velike Britanije (6.), Nemačke (13.), Italije (16.), Japana (20.) i Kanade (25.).

Od zemalja u razvoju, Kina i Indija se nalaze na 120. i 177. mjestu, što odražava pritisak koji rast stanovništva i ekonomije nameću na životnu sredinu, napominju istraživači. Brazil je na 69. mestu, dodaje se, nagoveštavajući da će se koncentrisani fokus na održivost kao prioritet politike platiti dividendama – i da je nivo i tempo razvoja samo jedan od mnogih faktora koji utiču na ekološke performanse. Rezultati održivosti među privredama u razvoju ostaju veoma varijabilni.

Sejšeli su rangirani kao najnaprednija zemlja tokom protekle decenije, uglavnom zbog svoje posvećenosti borbi protiv emisija gasova staklene bašte. Sao Tome i Princip, Kuvajt i Timor-Leste takođe su povećali svoju rangiranost zbog nekoliko faktora, uključujući uspostavljanje područja za zaštitu biodiverziteta i staništa. Burundi, Centralnoafrička Republika, Madagaskar, Bahami i Letonija značajno su pali u ekološkim performansama. Sve analize trendova zasnovane su na istorijskim podacima iz ovogodišnjeg EPI metoda.

(izvor: Sajens Dejli)