Share

Nuklearna opasnost još vreba sa krovova širom regiona

BEOGRAD – Radioaktivni gromobrani su zabranjeni i trebalo je da budu zamenjeni pre-pet godina, do maja 2014. Međutim, od tri i po hiljade, koliko ih je bilo, petina je i dalje na stambenim zgradama, ustanovama, privrednim objektima. Struka kaže da ih treba ukloniti što pre, ali za sprovođenje toga u delo nema dovoljno novca.

Takvih gromobrana u ima još 632 u Vojvodini, a od toga najviše ih imaju Kikinda, Bečej, Pančevo.

“Sve su to gromobrani za koje mi znamo gde se nalaze, na kojoj visini se nalaze, koji je tip gromobrana, na kakvom se stubu nalazi, sve se prati i sve se do detalja zna”, navodi Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu bezbednost Srbije.

Imajući u vidu u svom sastavu gromobrani imaju izvor jonizujućeg zračenja (U Srbiji to su najčešće Europijum 152, Kobalt 60, Radium 226 I Americium 241), naredba je da procedure njihovog uklanjanja obavljaju ovlašćena pravna lica koja će se pridržavati svih sigurnosnih mera koji će zaštititi od radijacije ljude I okolini.

Proceduru za njihovo uklanjanje pokreću vlasnici objekata i zgrada, a mogu ih skidati samo tri licencirane ustanove – dve su u Institutu “Vinča”, a jedna je privatna. A dok se gromobrani ne uklone, važno je da stoje uspravno.

“Gromobrani u položaju u kom se nalaze od onog momenta kada su postavljeni nisu opasni po ljude. Oni postaju opasni tek u slučajevima kada se nakrive, odnosno kada noseće sajle popuste ili padnu, ili neovlašćeni i nestručni ljudi dođu u dodir sa radioaktivnim gromobranima”, navodi Đorđe Lazarević, naučni saradnik u Institutu “Vinča”.

Stare gromobrane treba što pre zameniti, a to je skup posao. Za uklanjanje jednog, što uključuje izradu dokumentacije, skidanje i skladištenje, ali i postavljanje novog gromobrana, potrebno je 3.000 evra.

“Više od pola ove mape gde se žuti je jedan ili dva gromobrana. Ovim putem apelujemo na lokalnu sredinu da odvoji sredstva za skidanje tog jednog ili dva”, navodi Velinov.

Skladište se kao radioaktivni otpad, što je u nadležnosti preduzeća “Nuklearni objekti Srbije”.

“Javno preduzeće ‘Nuklearni objekti’ vrši konstantan nadzor da se sve to skladišti na siguran i bezbedan način”, navodi Dalibor Arbutina, vršilac dužnosti direktora JP “Nuklearni objekti Srbije”.

Zabranjenih gromobrana ima još u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Hrvatskoj.

(izvor: RTS)