Share

Filmovi sa Sandensa 2018. koje morate pogledati

Godina na Sandensu je bila mirna, ali je ipak bilo projekata vrednih pamćenja, od „Mendi“, krvavog filma Nikolasa Kedjdža do ostvarenja u niskom tonu „Blejz“ Itana Houka.

Svakog januara ljubitelji kinematografije navuku čizme i debele kapute i opreme se za dugotrajna čekanja u redu i na autobuse, i pristižu u Park Siti u državi Juta na Sandens filmski festival. Osnovan 1978 godine, Sandens je postao najveći festival nezavisnog filma u SAD, i često je tačka odakle se filmovi snimljeni izvan studijskih sistema, i oni koji traže priznanje i distribucione ugovore – lansiraju u svet.

U pojedinim godinama u tome je imao više uspeha nego u nekim drugim godinama. Postava 2017. godine je uključivala premijere (i prodaje) hitova kao što su „Call Me By Your Name“ i „The Big Sick“, zajedno sa draguljima kao što su „A Ghost Story“, „Brigsby Bear“, and „Ingrid Goes West“. 2018. godina je to nešto u ižem tonu, ali i dalje postoji dobar udeo hitova koji su se dobro primili i instant prodaja, pa zato i dalje festival ostaje godišnja okupljalište za ljubitelje kinematografije koji žele napredni pogled na neke od više idiosinkretičkih i smelijih ostvarenja koje dolaze na velike ekrane ili streaming servise kasnije u toku godine. Evo naših omiljenih filmova sa ovogodišnjeg festivala.

„MANDY“

„Beyond The Black Rainbow“ Panosa Kosmatosa je veliki kultni film, ali ne preterano pristupačan publici.

Tako da sam oduševljen da vidim nastavak kao što je Mendi, koja parira njegovoj estetici grozničavog sna sa razumljivim zapletom i intenzivnim nastupima Nikolasa Kejdža i Andree Rajzboro. Mendi se bavi tenzijom između srećnog para i ubilačkog kulta u udaljenom okruženju u divljini, pre nego što se pretvara u smešnu, ali zadovoljavajuću potragu za osvetom. Ona održava smisao za humor koji se bazira uglavnom na razlici između sveukupnog zlokobne atmosfere filma i Kejdžovih vrhunskih akcionih scena. Ali, čak i njegovi najgluplja elementi – kao što je banda motorciklista čija moć potiče iz LSD-a, ili duel motornom testerom – odigrani su dovoljno dobro da ne naruše celinu filma. Ton naglašava simboličnu borbu Mendi između slepog misticizma i samo-svesni ljubavi prema fantastičnom, čineći sve u svemu zanimljiv, solidno ugodan ponoćni film. Mendi je producirala XYZ Films („Beyond Skyline“, „I Don’t Feel at Home in This World Anymore“), koja izgleda da sama distribuira filmove, tako da će verovatno izaći kasnije tokom godine.

„BODIED“

Eminem je producirao najnoviju dugometražni film poznatog reditelja muzičkih spotova Džozefa Kana, a na prvi pogled lako je videti film kao nastavak filma 8 milja iz 2002. godine. Kao i taj film, „Bodied“ se takođe bavi belim reperom u usponu koji je okružen rasnim nabojem i neizbežno se razvija kroz njega. Ali ton je potpuno drugačiji: „Bodied“ je komedija i triler, kao i drama, a njen sarkazam o svemu od kulturnog prisvajanja do rasnih stereotipa je zapanjujuć i osvežavajuć. „Bodied“ nije bio na zvaničnom Sundensovom spisku ove godine: na festival je došao kao specijalna prezentacija YouTube Red-a, koji je kupio film pre Sandens-a. On će biti u bioskopima i na streaming servisu krajem ove godine.

„HEREDITARY“

Sandens je u poslednjih nekoliko godina izgradio naviku da debituje sa inovativnim, zastrašujućim horror filmovima, često delima režisera debitanata. Ove godine se filmovima „The Babadook“ i „The Witch“ je Ari Asterov „Hereditary“. Porodična drama koja se polako pretvara u natprirodan horor, ušla je u tradiciju klasičnih horora ’60 -ih i ’70 -ih kao što su „The Exorcist“ i „Rosemary’s Baby“, pa kao i ti filmov, ima jako uzak krug publike. Toni Kolet je umetnica koja podiže svoje dvoje i nosi se sa smrću svoje majke, dok Gabriel Birn igra njenog strpljivog, sve nezadovoljnijeg muža. En Daud, sveže iz Hulu verzije „Handmaid’s Tale“ takođe se pojavljuje kao žena koja je željna da pomogne liku koji tumači Kolet  da se nosi sa njenim gubitkom. Film je nabijen atmosferom, lep i potpuno zastrašujuć, sa nekim čudnim i divnim obrtima koji su uhvatila publiku van garda. Prvi trejler je već izašao, a film će biti prikazan u bioskopima 28. juna 2018. godine.

„MONSTERS AND MEN“

Reinaldo Markus Grin je posebna vrsta Sandens priče o uspehu: Debitovao svoj kratki film „Stop“ (o rasno motivisanom zastoju u saobraćaju) na festivalu u 2015., izabran u krug festivalskih reditelja i scenarista da bi imao premijeru dugometražnog filma „Monsters and Men“ na festivalu u 2018. „Neon“ je odmah kupio film, tako da očekujemo široku distribuciju u 2018. Funkcija je labava, vrlo fikcionalizobana priča o smrti Erika Garnera 2014. godine, iz tačke gledišta tri muškarca u Njujorku: svedoka koji je snimio belog policajca kako puca nenaoružanog crnca, crnog policajca koji se bori sa razvojem događaja i crnom srednjoškolskom fudbalskom koja oseća potrebu da se pridruži naknadnim protestima. Film je pažljivo uravnotežen da predstavi različite strane priče. Grin je osvojio specijalnu nagradu žirija Sandens-a, i s pravom.

„THE GUILTY“

Iako je Sandens i dalje navodno igralište za “indi” filmove, prešao je veliki put od hiper-nisko-budžetnih i onih sa ograničenim resursima. I, delimično zato je film danskog reditelja Gustava Molera „The Guilty“ bio tako divno iznenađenje. To je stara indi-škola koji štedi novac tako što smešta radnju unutar jedne lokacije – u ovom slučaju, centar za hitne pozive – i fokusira se na jednom karakteru (Akob Cedergren) pokušava da spasi otetu ženu koja zove upomoć. To je neverovatno napet film koji vibrira zajedno sa intenzivnim nastupom Cedergen i glasom žrtve (Džesika Dinaž) na drugom kraju linije. „Guilty“ stvara moćne preokrete. Kada se film završi, dlanovi su znojavi, stomak je vezan u čvor, a umeće Moler i njegovih saradnika izaziva nevericu. „Magnolija“ je kupila prava na ovaj film, ali još nije najavila datum za objavljivanje 2018. godine.

„BLAZE“

Sve u vezi filma Itan Houka „Blaze“ je labavo i razuzdano: muzičke predstave, nelinearna hronologija, adaptacija knjige Sibil Rosen „Living in the Woods in a Tree“: Sećanje na Blejz Folija. To je nisko-uticajan, smiren film koji uokviruje život Folija kroz radio intervju sa Tauns Van Zant (koju igra Čarli Sekston) i kroz predstavu u kojoj Foli (čije je pravo ime je Majkl Dejvid Fuler) igra za malu gomilu koja ne ceni njegov nastup. Novajlija Bendžamin Dike, Hokov prijatelj, igra Folija kao nežnog, neugodnog, ali često pijanog medveda koji izgleda da ne zna česta šta je dobro za njega. Blaze je simpatičan i sentimentalan film, ali je iskren u vezi mana Folija kao i njegovo talenta, i jasno pokazuje kako je nedostatak discipline i ambicije podrio njegovu karijeru, čak i dok je pravio svoju predivnu muziku. To je izvanredan, lutajući film, ali je divno snimljen i osećajan, a Dike, posebno, izgleda kao pravo otkriće. Film i dalje traži distribuciju.

„LEAVE NO TRACE“

Nakon što je Debra Granik režirala film „Winter’s Bone“, nominovanu za Oskara, ona je nestala sa filmske scene. Njen dokumentarac iz 2014 „Stray Dog“ je dirljiv i iskren, ali razbacan, prepun izdvojenih emotivnih trenutaka tako da njegova težina gledaocu postaje malo preogromna. Njen novi film „Leave No Trace“ rešava ogoljavanja priče do kosti, jer u njoj mentalno oboleli veteran (Ben Foster) i njegove ćerke (Thomasin McKenzie) žive zajedno u dubokim šumama Portland parka dugo vremena pre nego što eventualno budu otkrivene. Kao i „Winter’s Bone“, „Leave No Trace“ se zasniva na mirnoj ali nemilosrdno odlučnoj tinejdžerki i njenom komplikovanom odnosu sa ocem, ali u ovom slučaju, njen otac je aktivan i zahteva prisustvo u njenom životu, a njihov odnos je blizak, ali frustriran umesto dalek i frustriran. Kao i „Winter’s Bone“ to je srdačan, melanholični film koji se ističe više svojim lepim tonom nego zbog određene radnje. „Sony Pictures Worldwide Acquisitions“ je preuzeo internacionalnu distribuciju, ali film i dalje traži SAD izdanje.

(Izvor: The Verge)