Share

EU će mapirati put članstva za zapadno balkansku šestorku

BRISEL – EU će zadržati mogućnost da šest zemalja Zapadnog Balkana postanu članovi do 2025. u nastojanju da udahne novi život u proširenje bloka, ojača kontrolu nad migracijama i suprotstavi uticaju Rusije u nestabilnoj regiji, piše Fajnenšl Tajms.

Papir Evropske komisije koji će biti objavljen u utorak, kako bi postavio cilj za najveće pojedinačno proširenje bloka do sada, može odjeknuti jako lose jer su neke postojeće članice oprezne po pitanju daljeg proširenja.

Međutim, evropske diplomate kažu da je ovaj ambiciozan vremenski rok, iako je on motivacioni nego realističan, od ključnog značaja za tešnju saradnju između Brisela i nacija koje su nastale nakon raspada Jugoslavije, kao i susedne Albanije.

Mogućnost budućeg članstva, ma koliko daleka izgledala, dugo je bila podsticaj za reforme i pomirenje u regionu nakon balkanskih ratova devedesetih.

Ali “zamor u proširenju” nakon finansijske krize u 2008. i problema sa dugom u evrozoni – i glasanje od strane Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, prethodno zagovornicu proširenja unije – bacilo je sumnju na tu perspektivu.

“Na neki način, ove zemlje nisu autsajderi, oni su već unutra, i potrebni su nam.”, rekao je jedan diplomata iz EU za proširenje. “Zato moramo ponovo pokrenuti proces proširenja, bez ikakvih kratkih rezova.” Naglasio je da je cilj 2025. bio indikativan i podložan promenama.

Očekuje se i da komisija pozove šest zemalja zapadnog Balkana na rešavanje izuzetnih bilateralnih sporova i borbu protiv korupcije, time priznajući probleme koji su u protekloj deceniji ugrožavali druge nove članove.

Srbija i Crna Gora, koje su već započele pregovore o pristupanju EU, smatraju se najverovatnijim kandidatima zapadnog Balkana za članstvo 2025. godine, pre Albanije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Pritisak na proširenje je pokušaj da se ispuni obećanje koje je u septembru dao Žan-Klod Junker, predsednik EK, da će proširiti uniju od 28 članova nakon što je Britanija napusti. Očekuje se da će Junker sledećeg meseca započeti turneju na zapadnom Balkanu kako bi najavio učešće na samitu posvećenom regionu u Sofiji u maju.

EU je pokrenula pregovore o pridruživanju sa Crnom Gorom 2012. godine, a sa Srbijom dve godine kasnije, dok Makedonija i Albanija čekaju preporuke komisije za početak pregovora o pridruživanju.

Junker je u novembru rekao da očekuje da Srbija i Crna Gora budu članice EU do 2025. godine.

Zapadni Balkan je postao sve važniji za EU kao jedan od glavnih puteva migracije koji su doprineli izbijanju krize u 2015. godini, kada je više od 2,5 miliona ljudi tražilo azil u EU. Stratezi EU takođe se plaše da Rusija širi uticaj u regionu u kojem ima tradicionalne saveznike.

Moskva je počela da igra na kartu rastućeg cinizma oko obećanja članstva u EU tako što je istakla sebe kao alternativnog partnera.

“Značajan broj građana u regionu veruje da se nikada neće pridružiti EU”, rekao je Florian Biber, ekspert za jugoistočnu Evropu na univerzitetu u Gracu. “Ljudi se u velikoj meri digli ruke od toga.”

Međutim, Biber je rekao da postoji šansa da dokument EU o strategiji, nakon samita u Sofiji, može početi da ubeđuje zapadni Balkan da nade za buduće članstvo i dalje postoje.

Neuobičajeno, i Bugarska, koja u prvom polugodištu ove godine ima rotirajuće predsedavanje EU, i Austrija, koja će je naslediti u drugoj polovini, učinile su region prioritetom.

Iako su mnoge zemlje članice EU, uključujući nove zemlje iz centralne i istočne Evrope za proširenje, teritorijama zapadnog Balkana mogu se suprotstaviti neke moćne zemljame.

Španija je istorijski odbila da prizna Kosovo, otcepljenu bivšu srpsku pokrajinu, kao nezavisnu državu zbog brige o potencijalnim implikacijama na status Katalonije.

Proširenje EU takođe mora biti uslovljeno novim članovima koji rešavaju bilateralne probleme, kažu evropske diplomate, ukazujući na destabilizacioni uticaj graničnog spora između članova unije, Hrvatske i Slovenije.

Grčka se decenijama suprotstavila upotrebi naziva Makedonije, koju je zemlja preuzela kada je proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1991. godine.

Komisija će takođe usloviti zapadno-balkansku šestorku da suzbijaju korupciju, nakon što su problemi doveli do toga da se Rumunija i Bugarska stavljeni pod poseban nadzor kada su se pridružili EU u 2007. godini.

Brisel je prošle nedelje izneo zabrinutost zbog pretnje nezavisnosti sudstva i borbe protiv korupcije u Rumuniji.

(Izvor: Fajnenšl Tajms)