Share

Kolika je opasnost Severna Koreja, i da li će izbiti rat? – Ekspert

Da li su nedavne raketne probe Severne Koreje – i otvoreni odgovor predsednika SAD Donalda Trumpa Kim Džong Unu korak ka ratu? Donosimo intervju časopisa MIT Tehnolodži Rivju sa Vipinom Narangom, vanrednim profesorom političkih nauka, autorom „Nuklearne strategije u modernom dobu“ i vodećim analitičarom nuklearne taktike manjih država.

Šta znamo o nuklearnim sposobnostima Severne Koreje?

Dobra stvar kod Severne Koreje je da oni vrlo efikasno signaliziraju svoje sposobnosti i namere. Prošle godine smo videli brzu ekspanziju vrsta raketa koje je Severna Koreja razvila. Ispitali su čitav niz balističkih raketa kratkog dometa, srednjeg opsega, srednjeg dometa i interkontinentalnog raspona, ili ICBM. Ispitali su fisionu bombu, au septembru su testirali ono što verujemo da je termonuklearni uređaj. Još uvek ne znamo da li mogu ugraditi termonuklearni uređaj u bojevu glavu i montirati na ICBM. Moramo da pretpostavimo, ako ne mogu danas, moći će to uskoro učiniti.

Kakvo je strateško razmišljanje iza ovog arsenala?

Ovo se uklapa u strategiju koju je Kim Džong Un telegrafirao: nabavili su nuklearno oružje kako bi sprečili invaziju, promenu režima, razoružanje ili sve to zajedno. Nuklearno oružje je uglavnom u odbrambene svrhe. Kim Džong Un nema šanse da preživi rat ako ne koristi nuklearno oružje. Njegova najbolja šansa za preživljavanje – a to možda i nije velika šansa, ali njegova najbolja šansa – koristi regionalne rakete sa fisijskim uređajima kako bi usporio sposobnost Amerike i sposobnost njenih saveznika da izvedu konvencionalni napad na njega. Dakle, vrlo jasno su ukazali da će regionalne baze SAD i njenih saveznika u Aziji biti prva meta za nuklearno oružje.

Pa, onda je pitanje, kako Severna Koreja izbegava odmazdu u vidu nuklearnog uništenja u odmazdu? Tada dolazi ICBM na red i dolazi do izražaja zašto je toliko važan u severnokorejskoj strategiji. Ne treba prvo koristiti ICBM, već zadržati u rezervi kako bi sprečio američki nuklearni napad. Po toj teoriji, ako bi se Amerika osvetila, onda bi i Kim mogao da se osveti nekom američkom gradu. I svaki put kada je američko stanovništvo u domovini u opasnosti, proračun za odvraćanje se menja. I to je ne-tako-iracionalna strategija Kim Džong Una.

Mislim da u narednih nekoliko godina bar neće imati dovoljnu količinu nuklearnog oružja kako bi stvarno garantovao preživljavanje, tako da je iskušenje da uđe rano u to i masovno da krene sa svime odjednom. Dok se suočava sa ovom dilemom upotrebi-ili-izgubi, mi smo u izuzetno opasnoj fazi. Nove nuklearne države, sa malim, ranjivim arsenalima, mogu zasvrbeti prsti na obaraču. I za njih to nije iracionalno.

Koja je vaša neposredna zabrinutost u pogledu potencijalne upotrebe nuklearnog oružja?

Najveći rizik danas je rat sa pogrešnim proračunom. Imamo ove demonstracije snage sa bombarderima B-1 da uverimo u Južnu Koreju i Japan da im tako da kažemo, čuvamo leđa. Ali tako će započeti iznenadni napad, a Kim Jong Un to zna. Dakle, svaki put kada vodimo let B-1, on mora da brine da je to možda uvod u iznenadni napad. Najgori scenario sada je da let koji nema nameru izvede iznenadni napad bude greškom prepoznat kao potencijalna pretnja. Dakle, mislim da smo u vrlo, veoma opasnoj fazi. Rat rečima takođe ne pomaže.

Ali zar činjenica da Severna Koreja razvija projektile sa različitim rasponima, nudi neku vrstu stabilnosti na duže staze?

Na dugi rok, mislim da je to tačno. Zato što dođe do tačke u kojoj znate da kad nije zabrinut za preživljavanje, režim može biti opušteniji u pogledu upotrebe raketa. Pakistan je ovo preuzeo iz NATO priručnika, a Severna Koreja je to preuzela od Pakistana i NATO-a. Mi smo upoznati sa ovom strategijom. Upravo dotle smo i mi stigli.

Ako rat rečima ne pomaže, ko je dužan da smiri loptu?

Sekretar za odbranu Matis, načelnik štaba Bele kuće Džon Keli i savetnik za nacionalnu bezbednost Mekmaster su upoznati sa problemom Severne Koreje. Posebno sekretar Matis je u članku u Vol Strit Žurnalu sa državnim sekretarom Rekom Tilersonom signalizirao da su u osnovi promenu režima sklonili iz agende; sada se trend prebacuje sa neproliferacije na odvraćanje. Problem je u tome, ako predsednik nije prisutan, to nije strategija, to je samo predlog. Izgleda da postoje kontradiktorne poruke od predsednika i njegovog kabineta o tome. Jer predsednik Tramp izgleda kao da je još uvek pri ideji: “Mi ćemo ih nuklearno uništiti.” Pa, taj konj je napustio štalu. Oni imaju nuklearno oružje i mi znamo da praktikujemo odvraćanje, zajedno sa diplomatijom i dijalogom. Uspevalo je sa Kinom, uspevalo je sa Sovjetskim Savezom, i nema razloga zbog čega ne može uspeti s Severnom Korejom. Mi znamo kako da to uradimo.

Šta bi se desilo ako bi SAD prva pokušala napad na nuklearni arsenal Severne Koreje?

U ovom trenutku, ako razmišljate o iznenadnom napadu, morate biti 1.000 procenata pouzdani u svojoj sposobnosti da pronađete i uništite sve rakete Severne Koreje i da vaša raketna odbrana može presresti one koje promašite, i ne znam da neko stvarno može biti siguran.

Ili recimo da likvidirate Kim Džong Una u iznenadnom napadu. Pretpostavljamo da ako ubijete Kim Džong Una, nuklearni sistem neće biti korišten. Ali to ne znate.

Kako bi u potpunosti ocenili nuklearnu sigurnost na Korejskom poluostrvu, zar ne moramo znati kako Kim Jong Un razmišlja o nekim od ovih hipotetičkih scenarija?

A nezadovoljavajući odgovor na to je da ne znamo. A ako razmišljate o napadu iznenađenja, koji rizik ste spremni da tolerišete? Mislim da su posledice toliko mračne. Zbog toga su SAD potrošile toliko vremena i napora na neproliferaciju. Ne želimo da druge države nabavljaju nuklearno oružje upravo iz tog razloga: jer ograničava našu slobodu delovanja. Jednom kada država dobije nuklearno oružje, stvarnost je da promena režima i invazija prestaju da budu jedna od mogućih tema.

(Izvor: MIT News)