Share

Balkan za petama Africi po nivou sive ekonomije

Poznato je da siva ekonomija cveta na Balkanu, kao i da njena vrednost zauzima značajan deo bruto društvenog proizvoda, ali ovo istraživanje Međunarodnog monetarnog fonda objavljeno u januaru otkriva kolike su tačno razmere ovog tržišta.

Prema rezultatima lider na Balkanu je Hrvatska sa 18.7 procenata udela sive ekonomije u BDP, a sledi Bugarska sa 23.3, Rumunija sa 26 procenata, Bosna i Hercegovina i Grčka sa oko 27 procenata, a Albanija sa 28.5.

Srbija i Makedonija nisu uključene u istraživanje zato što nisu obezbedile dovoljno podataka, ali druga istraživanja pokazuju da je takođe reč o cifri između 25 i 30 procenata.

Najbolje rangirane zemlje su Norveška, Kanada, Holandija, Velika Britanija, Švedska i Belgija, gde ovaj udeo ne prelazi 5 procenata.

Među zemljama sa preko 30 procenata učešća neformalnog tržišta u BDP nema ni jedne zemlje sa evropskog kontinenta, a začelje liste je rezervisano za Burundi (65 procenata), Niger (51.5) i Benin (50).

Udeo se kreće od 25-60 procenata u Južnoj Americi, kao i od 13-50 procenata u Aziji.

U bogatijijm zemljama Evrope udeo dolazi čak i do 15 odsto, a retke su one siromašne gde dolazi blizu 30 odsto, kao na Balkanu.

Stručnjaci smatraju da osim očigledne štete koju stvaraju ne plaćajući porez, firme i pojedinci koji rade u sivom sektoru ograničavaju svoj rast jer ne žele da privuku pažnju, a nisu im dostupna ni kreditna sredstva pomoću kojih bi razvili posao. Veliki procenat sive ekonomije na taj način, smatraju stručnjaci, usporava čitavu ekonomiju.