Share

Šta kažete na „Centralnobalkanska republika“ umesto „Makedonija“?

ATINA – (Homer Capalos, rizopoulospost.com) – Ime poput „Centralnobalkanska republika“ bi trebalo da se bude među Nimicovih pet predloga, ako bi se služili istom logikom po kojoj je ovaj diplomata sa 30 godina iskustva predložio Republika Makedonija (Skopje). Na taj način bi početne pozicije mišljenja i argumenata dve zemlje bile izjednačene.

Republika Nova Makedonija – Republika Severna Makedonija – Republika Gornja Makedonija – Republika Vardarska Makedonija – Republika Makedonija (Skopje) – to su Nimicovi predlozi za ime Makedonije. Specijalni pregovarač UN-a je izabrao da uključi izraz “Makedonija” u svih pet predloga koje je izneo.

On je objasnio da je smatrao da nije realno da u imenu ne bude izraza “Makedonija”, u nekom obliku. “Nerealno je da to prihvate ljudi u ovoj zemlji, tako da – zašto predlagati imena koja ne pripadaju domenu realnog?  Najveći deo Grka smatra da je on učinio uslugu samo ljudima “iz Skoplja”, ali Nimic smatra vrlo verovatnim da će grčki narod pristati na rešenje koje sadrži reč Makedonija.

Nimicov problem počinje sa ovom tačkom gledišta. Čovek koji se ovim pitanjem bavi četvrt veka je omanuo u svom poslednjem pokušaju da reši ovo pitanje pre nego što se penzioniše, i da predloži pet rešenja koja će obuhvatiti težnje obe zemlje i da time obezbedi plodno tlo za uzajamno prihvatljivo rešenje u budućnosti.

Pet predloga, od kojih bi jedan trebalo da dovede do časnog kompromisa koji ne bi bio poniženje i prisila niti nad Grcima niti nad Skopljem – već rezultat iscrpne konsultacije i uzajamnih ustupaka posle kojih se obe strane (narod i vlada) ne bi osećale uvređenim, ili doživljavale sebe kao žrtve međunarodnog pritiska da se rešenje postigne.

Sada u očima prosečnog grčkog građanina, pet predloga Nimica izgledaju kao zabijanje noža u leđa. Kao da ih je smislio sa Makedoncima sa ciljem da skuju zaveru protiv grčkih interesa. Dakle, čak i ako se rešenje nalazi u jednom od ovih predloga, građanima će biti to jako teško da „svare“.

Ime poput „Centralnobalkanska republika“ bi trebalo da se nađe među Nimicovih pet predloga, ako bi se služili istom logikom po kojoj je ovaj diplomata sa 30 godina iskustva predložio Republika Makedonija (Skopje). Na taj način bi početne pozicije mišljenja i argumenata dve zemlje bile izjednačene.

Pitanje jezika i državljanstva

Predlog Nimica je takođe omanuo po pitanju imena – ili „makedonski jezik“ ili opisni naziv „zvanični jezik Republike Nove Makedonije“. On stoga prihvata: bilo da se zemlja zove Severna, Vardarska ili Gornja Makedonija, jezik kojim će se služiti biće „makedonski“ pisan slovenskim pismom.

Ovaj predlog očigledno ne može da zadovolji grčku stranu jer je prihvatanje postojanja makedonskog jezika jednako prihvatanju postojanja makedonske nacije. U pogledu državljanstva, predložio je „slovensko-makedonsko“ ili opisno, na primer, «državljanstvo Republike Nova Makedonija”. I ovde prihvata postojanje “Makedonskog građanina”, slovenskog Makedonca, (bio on skopski Sloven ili Albanac).

Nimicovo prihvatanje svih argumenata Skoplja pokazuje da nema konkretnog predloga za rešavanje pitanja identiteta. On je namerno odlučio da se ne meša u pitanje identiteta koji je ključna tačka sporenja između dve zemlje. Međutim sa predlogom „makedonski jezik i državljanstvo (napisani na slovenskom pismu)“ jasno je kakvo rešenje implicira za ovaj problem.

Jedino gde Nimic u potpunosti prihvata grčki stav je da upotreba imena treba da bude erga omnes (u opštoj upotrebi), što se odnosi i na međunarodne organizacije i bilateralne odnose. Kap u okeanu.

Potreba za nacionalnim pomirenjem

Više nego očigledno je da se rešenje kroz proces UN i uz pregovarača Nimica ne može naći. Rešenje, ako se pronađe, biće na nivou premijera. U narednim nedeljama će utvrditi da lisu zaista dve Vlade su imali više napretka u tome nego Nimic u poslednjih 30 godina. Mi ćemo razumeti da li su to nade uzgajane veštački sa jedinim ciljem da podele grčko javno mnjenje i opozicione partije ili nade koja se temelje na pregovorima na suštinski visokom nivou u okviru takozvane tajne diplomatije.

Vlada Grčke treba da iznese konkretan predlog za rešenje koji je prethodno dogovoren sa drugom stranom u Skoplju, i da ga stavi na raspravu i glasanje u parlamentu.  

Tokom ovog procesa, političke snage i političke i državne institucije treba se izdignu iznad sitnih interesa i da pokažu osećaj razumevanja i saradnje ako želimo da se ovo pitanje reši na najoptimalniji način za našu zemlju.

Čak i ako se ne pronađe rešenje u sporu sa komšijama, vlada i drugi politički akteri ne mogu dozvoliti ih eksploatišu samo zato što se bliži NATO samit. Trebalo bi da postoji samo jedna složenica koja ne sadrži nacionalnu već geografsku odrednicu za upotrebu iznutra i spolja.

(Izvor: Rizopulospost.com)